NOVOSADSKI "EKOLOŠKI" DINAR

Prikaz prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada
Sredstva od naknade za zaštitu životne sredine
240.000.000,00
240.000.000,00
220.620.287,65
Deo naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknade za plastične kese
100.000,00
100.000,00
111.000,00
Deo naknade od emisije SO2NO2, praškastih materija i odloženog otpada
6.000.000,00
6.000.000,00
1.176.749,15
Neraspoređeni višak iz ranijih godina
20.000.000,00
32.370.490,30
32.370.490,30
2015. »
Planirani prihodi:
266.100.000,00 dinara
278.479.490,38 dinara
Ostvareni prihodi:
254.287.527,18 dinara
Planirani rashodi:
266.100.000,00 dinara
278.479.490,38 dinara
Izvršeni rashodi:
236.529.196,93 dinara
Planirani prihodi u 2015. 278.479.490,38
Ostvareni prihodi u 2015. 254.287.527,18
Razlika 24.191.963,20
Izvršeni rashodi u 2015. 236.529.196,93
Neutrošena sredstva u 2015. 17.758.330,25
Podsticajni, preventivni i sanacioni programi i projekti (JKP "Gradsko zelenilo" i JKP "Čistoća")
202.000.000,00
214.379.490,38
178.507.316,96
Programi i projekti praćenja stanja životne sredine (monitoring) na teritoriji Grada Novog Sada
7.000.000,00
7.000.000,00
4.536.402,00
Programi zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Grada Novog Sada
10.000.000,00
10.000.000,00
9.157.746,37
Obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine
40.000.000,00
40.000.000,00
40.000.000,00
Informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine
4.210.000,00
4.210.000,00
3.722.580,00
Troškovi realizacije programa
2.890.000,00
2.890.000,00
605.151,60
Prikaz prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada
Sredstva od naknade za zaštitu životne sredine
245.000.000,00
245.000.000,00
219.448,341,70
Deo naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknade za plastične kese
110.000,00
110.000,00
39.180,60
Deo naknade od emisije SO2NO2, praškastih materijala i odloženog otpada
6.100.000,00
6.100.000,00
396.134,21
Prihodi iz Budžeta Grada Novog Sada
/
4.420.000,00
4.417.866,72
2016. »
Planirani prihodi:
251.210.000,00 dinara
255.630.000,00 dinara
Ostvareni prihodi:
224.301.523,23 dinara
Planirani rashodi:
251.210.000,00 dinara
255.630.000,00 dinara
Izvršeni rashodi:
219.176.275,56 dinara
Planirani prihodi u 2016. 255.630.000,00
Ostvareni prihodi u 2016. 224.301.523,23
Razlika 31.328.476,80
Izvršeni rashodi u 2016. 219.176.275,56
Neutrošena sredstva u 2016. 5.125.247,67
Podsticajni, preventivni i sanacioni programi i projekti JKP "Gradsko zelenilo" i JKP "Čistoća"
183.500.000,00
187.920.000,00
159.504.487,46
Programi i projekti praćenja stanja životne sredine (monitoring) na teritoriji Grada Novog Sada
7.000.000,00
7.000.000,00
4.715.032,00
Programi zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Grada Novog Sada
15.000.000,00
15.000.000,00
12.407.424,10
Obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine
40.000.000,00
40.000.000,00
39.450.000,00
Informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine
4.220.000,00
4.220.000,00
2.433.524,00
Troškovi realizacije programa
1.490.000,00
1.490.000,00
665.808,00
Prikaz prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada
Sredstva od posebne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine
220.000.000,00
220.000.000,00
236.847.477,56
Deo naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknade za plastične kese
10.000,00
10.000,00
690.944,54
Deo naknade od emisije SO2NO2, praškastih materijala i odloženog otpada
500.000,00
500.000,00
2.039.366,71
Prihodi iz Budžeta Grada Novog Sada
35.220.000,00
35.220.000,00
14.215.391,94
2017. »
Planirani prihodi:
255,730.000,00 dinara
255.730.000,00
Ostvareni prihodi:
253.725.391,94
Planirani rashodi:
255.730.000,00 dinara
255.730.000,00
Izvršeni rashodi:
234.725.391,94
Planirani prihodi u 2017. 255.730.000,00
Ostvareni prihodi u 2017. 253.793.180,56
Razlika 1.936.819,44
Izvršeni rashodi u 2017. 234.725.391,94
Neutrošena sredstva u 2017. 19.067.788,62
Podsticajni, preventivni i sanacioni programi i projekti (JKP "Gradsko zelenilo" i JKP "Čistoća"
160.000.000,00
163.000.000,00
152.684.147,95
Programi i projekti praćenja stanja životne sredine (monitoring) na teritoriji Grada Novog Sada
5.000.000,00
5.000.000,00
3.989.718,40
Programi zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Grada Novog Sada
20.000.000,00
20.000.000,00
14.217.893,59
Istraživački i razvojni programi i projekti
30.000.000,00
30.000.000,00
29.998.168,00
Obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine
30.000.000,00
30.000.000,00
30.000.000,00
Informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine
8.730.000,00
5.730.000,00
2.604.000,00
Troškovi realizacije programa
2.000.000,00
2.000.000,00
1.231.464,00
Prikaz prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada
Sredstva od posebne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine
225.000.000,00
Naknade za zagađivanje životne sredine
2.000.000,00
Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina
1.500.000,00
Prihodi iz Budžeta Grada Novog Sada
45.000.000,00
2018. »
Planirani prihodi:
273.500.000,00
Planirani rashodi:
273.500.000,00
Planirani prihodi u 2018. godini 273.500.000,00
Ostvareni prihodi u 2018. godini
Razlika
Izvršeni rashodi u 2018. godini
Neutrošena sredstva u 2018. godini
Podsticajni, preventivni i sanacioni programi i projekti (JKP "Gradsko zelenilo", JKP "Čistoća", izrada "Studije rasporeda radioaktivnih gromobrana u gradu Novom Sadu"
161.790.000,00
Programi i projekti praćenja stanja životne sredine (monitoring) na teritoriji Grada Novog Sada
20.000.000,00
Programi zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Grada Novog Sada
25.000.000,00
Istraživački i razvojni programi i projekti
30.000.000,00
Obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine
30.000.000,00
Informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine
5.500.000,00
Troškovi realizacije programa
1.210.000,00

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Životna sredina predstavlja skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život.

Kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima.

Prirodne vrednosti su prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet.

Sistem zaštite životne sredine objedinjuje mere, uslovi i instrumenti za: 1) održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića i 2) sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine.

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine u Republici Srbiji ostvaruju se u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i drugim posebnim zakonima.

 

Zakonom o zaštiti životne sredine uređen je integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji.

Sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju: Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizička lica, naučne i stručne organizacije i druge javne službe, građanin, grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije.

Deo poslova državne uprave u oblasti zaštite životne sredine obavlja Agencija za zaštitu životne sredine, kao poseban organ u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine.

Zakonom o zaštiti životne sredine definisana su i osnovna načela zaštite životne sredine u Republici Srbiji: 1) Načelo integralnosti, 2) Načelo prevencije i predostrožnosti,  3) Načelo očuvanja prirodnih vrednosti,  4) Načelo održivog razvoja, 5) Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika, 6) Načelo “zagađivač plaća”,  7) Načelo “korisnik plaća”, 8) Načelo supsidijarne odgovornosti, 9) Načelo primene podsticajnih mera, 10) Načelo informisanja i učešća javnosti i 11) Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu.

Ostali zakoni i propisi kojima se uređuju održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine su: Zakon o strateškog proceni uticaja na životu sredinu, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o vodama, Zakon o zaštiti zemljišta, Zakon o šumama, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakon o hemikalijama, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Pravilnik o vrstama i količini opasnih supstanci na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa, Zakon o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore, Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, Zakon o biocidnim proizvodima i dr.

Pored primene zakona, za regulisanje oblasti zaštite životne sredine značajni su i mnogi podzakonski akti, kao i međunarodne konvencije koje je Republika Srbija potpisala.

Neke od najvažnijih strategije u ovoj oblasti su

Nacionalna strategija održivog razvoja (usvojena 2008.)
Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju (usvojena 2011.)
Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (usvojena 2012.)
Strategija za primenu konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija (usvojena 2011.)
Nacionalna strategija za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva (usvojena 2010.)
Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji (usvojena 2009.)
Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine (usvojena 2011.)
Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine (usvojena 2010.)
Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine (usvojena 2019.)

Neki od aktuelnih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine su:

Nacionalni plan za smanjenje emisije glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (usvojen 2020.)
Predlog programa zaštite prirode za period od 2020. do 2022. godine (25. decembar 2019.)
Nameravani nacionalno određeni doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou (pripremljen 2015.)

Pretraga važećih propisa moguća na sajtu Pravno-informacionog sistema Republike Srbije.

Republika Srbija potpisala je 29. aprila 2008. godine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Zahtev za prijem u članstvo Srbija je podnela 22. decembra 2009. godine. Status kandidata Evropski savet dodelio joj je 1. marta 2012. godine, dok je odluku da se otvore pristupni pregovori sa Srbijom doneo 28. juna 2013. Pregovori su otpočeli 21. januara 2014. godine.

Vlada Republike Srbije uspostavila je zvanični mehanizam za koordinaciju pristupanja EU – Koordinaciono telo za proces pridruživanja EU,  Savet za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Pregovarački tim za pristupanje Srbije EU i Pregovaračke grupe.

Kroz pregovarački proces utvrđuju se uslovi pod kojima će država kandidat usvajati i izvršavati pravne tekovine Evropske unije, podeljene u 35 tematskih poglavlja.

Poglavlje 27 – životne sredine ocenjeno je kao jedno od najtežih jer obuhvata skoro 300 pravnih dokumenata. Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 usvojena je od strane Vlade Republike Srbije u januaru 2020. i dostavljeno je Evropskoj uniji na uvid, čime su stvoreni uslovi za njegovo otvranje.

Evropska komisija 6. oktobra 2020. godine objavila je Godišnji izveštaj o Srbiji; u delu koji se odnosi na Poglavlje 27 posebno je naglašena potreba da se obrati pažnja na vršenje raspodele i korišćenja sredstava prihodovanih od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine.

 

Aktivnosti Pregovaračke grupe 27 – životna sredina kao i napredak koji Srbija ostvaruje u toku pregovaračkog procesa u ovoj oblasti, mogu se pratiti na zvaničnoj internet prezentaciji.

Koalicija 27 predstavlja platformu za zajedničko učešće organizacija civilnog društva u procesu usvajanja standarda i vrednosti Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ postalo je član ove platforme u decembru 2017. godine.

 

Nadležnosti lokalne samouprave

Šta propisuje zakon?

Nadležnosti jedinica lokalne samouprave u oblasti životne sredine regulisane su Ustavom Republike Srbije, Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o komunalnim delatnostima i propisima iz oblasti životne sredine.

Odredbama najznačajnijeg zakona – Zakona o zaštiti životne sredine, jedinice lokalne samouprave odgovorne su za svaku aktivnost kojom se menjaju ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine u skladu sa zakonom.

Gradovi i opštine imaju obavezu da obezbeđuju integraciju zaštite i unapređenja životne sredine u sve sektorske politike sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehničkih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštite životne sredine. Takođe, ovim Zakonom jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi vršenja inspekcijskog nadzora.

U skladu na Nacionalnim programom i planovima, jedinice lokalne samouprave donose program zaštite životne sredine na svojoj teritoriji, kao i lokalne akcione i sanacione planove.

Lokalna samouprava donosi program i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa na svojoj teritoriji, a nadležni organ grada ili opštine određen je za vođene Lokalnog registra izvora zagađivanja životne sredine.

Jedna od obaveza jedinica lokalne samouprave propisana Zakonom o zaštiti životne sredine jeste i blagovremeno, potpuno i objektivno  obaveštavanje javnosti o stanju životne sredine.

U okviru svojih ovlašćenja, gradovi i opštine imaju obavezu da obezbede finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne, uz pomoć ekonomskih instrumenata (naknada) definisanih Zakonom.

Grad Novi Sad

U skladu sa odredbama Statuta Grada i Odluke o gradskim upravama, organ nadležan za zaštitu životne sredine u Novom Sadu je Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Grad Novi Sad decenijama unazad ima odgovoran odnos prema poslovima i nadležnostima u oblasti životne sredine. Nakon promena društvenog i političkog sistema 1991/1992. godine, a u skladu sa tadašnjim Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi, Novi Sad je u okviru Gradske uprave imao formiran i Sekretarija za urbanizam, stambene poslove i zaštitu životne sredine (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 3/1993). Odluka da se zaštita životne sredine izdvoji usvojena je 2003. godine, pa je u sklopu Gradske uprave formiran poseban Sekretarijat za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi 2002. godine i novog Statuta Grada (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 11/2002), za obavljanje svojih poslova i dužnosti Grad Novi Sad 2005. godine formira 14 gradskih uprava, a jedna od njih je i Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Prema važećoj Odluci o Gradskim upravama (“Sl. list Grada Novog Sada”,  br. 52/08, 55/09, 11/10, 39/10, 60/10, 69/13, 70/16 ), upravom rukovodi Načelnik. Detaljan delokrug rada i opis poslova koje obavlja Gradska uprava za zaštitu životne sredine mogu se pronaći u Informatoru o radu, kao i na zvaničnoj internet prezentaciji.

Program zaštite životne sredine Grada Novog Sada donet je za period od 2015. do 2024. godine.

Istraživanja

“Centar za evropske politike” iz Beograda, u saradnji sa Ekološkim centrom “Stanište” iz Vršca, u oktobru 2017. godine objavio je studiju “Lokalne finansije i životna sredina: Koji su ključni problemi i moguća rešenja”.

Istraživanje je imalo za cilj da utvrdi postojeće stanje u oblasti finansiranja životne sredine na lokalnom nivou i da preporuke za njegovo unapređenje. Studija je  obuhvatila 145 jedinica lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije.

Rezultati su pokazali da većina lokalnih samouprava preko fondova za zaštitu životne sredine troši manje sredstava nego što kroz namenske naknade prihoduje. Takođe, sve je manje opština i gradova koji izrađuju program korišćenja ovih sredstava.

Kod velikog broja lokalnih samouprava može se uočiti finansiranje iz sredstava budžetskog fonda značajnog broja aktivnosti koje ne pripadaju zaštiti životne sredine ili je njihova pripadnost ovoj oblasti upitna.

Publikacija u kojoj su objedinjeni rezultati ovog i još šest srodnih istraživanja o stanju finansiranja zaštite životne sredine, Ekološki centar “Stanište” objavio je 2020. godin.e – “Stanje sistema finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji u periodu od 2010. do 2018. godine”.

 

 

Šta je budžetski fond?

Zakon o budžetskom sistemu

Šta su javni prihodi?

Budžetski sistem u Republici Srbiji uređen je Zakonom o budžetskom sistemu, a čine ga: budžet Republike Srbije, budžeti loklanih vlasti i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Budžet predstavlja sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka.

Odluku o budžetu lokalne samouprave donosi skupština opštine ili grada, a njom se procenjuju prihodi i primanja te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine. Odluka o završnom računu budžeta je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit), kao i račun finansiranja.

Zakon o budžetskom sistemu definiše da su javni prihodi svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

U javne prihode spadaju: porezi; doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; neporeski prihodi – takse, naknade, kazne, prihodi nastali upotrebom javnih sredstava; samodoprinosi; donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije;

Naknade se mogu uvoditi za korišćenje dobara koja su posebnim zakonom utvrđena kao prirodna bogatstva, odnosno dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi.

Obveznik plaćanja naknade, osnovica za plaćanje naknade, visina naknade, način utvrđivanja i plaćanja naknade, kao i pripadnost naknade uređuju se posebnim zakonom koji predlaže i sprovodi ministarstvo nadležno za finansije.

Za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, budžetu jedinice lokalne samouprave pripadaju sledeći javni prihodi i primanja: porezi u delu utvrđenom zakonom (porez na dohodak građana, porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, drugi porezi); takse (lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa); naknade u skladu sa zakonom; samodoprinos; donacije i transferi; finansijska pomoć Evropske unije; prihodi nastali upotrebom javnih sredstava i drugi prihodi.

Kako se puni Budžet Grada Novog Sada

Podaci preuzeti iz Odluke o budžetu Grada Novog Sada za 2020. godinu (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 58/2019)

 

donacije od
međunarodnih organizacija
5 miliona dinara
(0,02%)
sopstveni prihodi
budžetskih korisnika
166 miliona dinara
(0,57%)
finansijska pomoć
EU
18 miliona dinara
(0,06%)
transferi od drugih nivoa vlasti
995 miliona dinara
(3,42%)
opšti prihodi i primanja
22.693 miliona dinara
(77,90%)
neutrošena sredstva
donacija iz ranijih godina
6 miliona dinara
(0,02%)
neraspoređeni višak
prihoda iz ranijih godina
3.929 miliona dinara
(13,49%)
BUDŽET GRADA NOVOG
SADA U 2020. GODINI
29.130 MILIONA DINARA
(29.130.251.112,85)

Budžetski fond za zaštitu životne sredine

 

Sredstva za finansiranje zaštite životne sredine u Republici Srbiji obezbeđuju se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, sredstava drugih država, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova, donacija, poklona, priloga, pomoći i drugo.

Zakon o zaštiti životne sredine donet 2004. godine prvi put je uveo ekonomske instrumente zaštite životne sredine – fondove, kao i republičke i lokalne naknade za zagađenje životne sredine. Obaveza uspostavljanja posebnih fondova preko kojih bi se koristila sredstava prikupljena od naknada za zaštitu životne sredine, uvedena je izmenama zakona 2009. godine.

Trenutno važeći zakon prepoznaje pet vrsta ekonomskih instrumenata: Naknade za korišćenje prirodnih vrednosti, Naknade za zagađivanje životne sredine, Sredstva budžeta i međunarodne finansijske pomoći, Zeleni fond Republike Srbije i Ekonomske podsticajne mere.

Zakona o budžetskom sistemu 2015. godine, ukinut je namenski karakter sredstava prikupljenih po osnovu naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, a usvajanjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara 2018. godine potvrđeno je da se sredstva od naplate naknada za zaštitu životne sredine mogu koristiti u druge svrhe.

Budžetski fond je evidencioni račun u okviru glavne knjige trezora, koji se otvara po odluci Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, kako bi se pojedini budžetski prihodi i rashodi i izdaci vodili odvojeno, radi ostvarivanja cilja koji je predviđen posebnim republičkim, odnosno lokalnim propisom ili međunarodnim sporazumom.

Aktuelni Zeleni fond Republike Srbije osnovan je 2016. godine, radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju pripreme, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine i njim upravlja nadležno ministarstvo.

Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave imaju mogućnost da formiraju budžetske fondove za zaštitu životne sredine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Sredstva odih fondova koriste se za finansiranje zaštite i unapređivanje životne sredine, na osnovu utvrđenog programa koji donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u skladu sa akcionim i sanacionim planovima, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva o nameni korišćenja sredstava.

Obrazac programa korišćenja sredstava ovih budžetskih fondaova i izveštaje o korišćenju sredstava, način i rokove njihovog dostavljanja propisuje ministar.

Budžetski fond za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada

 

U skladu sa tada važećim Zakonom o zaštiti prirode, Grad Novi Sad je prvi “Ekološki fond” uveo 28. decembra 1995. godine usvajanjem Odluku o obezbeđivanju sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 14/1995).

Radi stvaranja materijalnih uslova za ostvarivanje prava i dužnosti Grada u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, odlučeno je da se posebna sredstva prikupljaju naplatom propisanog iznosa od vlasnika i korisnika stambenog i poslovnog prostora, dela komunalnih taksi, naplaćenih mandatnih i prekršajnih kazni i drugih prihoda. Sredstva su uplaćivana na poseban podračun Javnog preduzeća “Zavod za izgradnju grada”, a trošila su se na osnovu srednjoročnog i godišnjeg programa.

Izmenama Odluke donetim 1998. godine, sredstva “Ekološkog fonda” uplaćivana su na podračun Javnog komunalnog preduzeća “Gradsko zelenilo”, a na osnovu izmena donetih 1999. godine otvara se poseban uplatni račun budžeta Grada pod nazivom Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Godine 2001. Skupština Grada Novog Sada donosi novu Odluku o obezbeđivanju sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine, kojom je precizirano da se sredstva prikupljaju na poseban uplatni račun, odnosno da se iznosi od naplate komunalnih taksi, kao prihodi budžeta, prenose na poseban račun za finansiranje zaštite i unapređenja životne sredine.

Nakon što je 2004. godine Zakonom o zaštiti životne sredine omogućeno uvođenje lokalne naknade i otvaranje fondova, Novi Sad 2005. godine usvaja Odluku o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 27/2005). Sredstva Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine koristila su se namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine na osnovu utvrđenog Programa koji je za svaku kalendarsku godinu donosio Gradonačelnik. Za realizaciju Programa, nadzor i podnošenje Izveštaja Gradonačelniku i Skupštini Grada bila je zadužena Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Od 2014. do 2019. godine, na osnovu Odluke o posebnoj naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada, u obezbeđivanju sredstava za zaštitu životne sredine učestvovali su svi imaoci prava svojine na nepokretnosti, odosno zakupci ako se neporetnost korisni po osnovu prava zakupa.  Fizička lica naknadu su plaćala preko objedinjene naplate stambeno-komunalnih usluga, dok je naplatu naknade za pravna lica obavljala Gradska poreska uprava.

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara i Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, a koju je usvojila Vlada Republike Srbije u decembru 2019. godine, propisana je obaveza za sva pravna lica da plaćaju naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. Ovim je ukinuta posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada.

Aktuelni Budžetski fond za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, otvoren 2009. godine, još uvek zvanično postoji, a u Rešenju o njegovom otvaranju precizirano je da se sredstva koriste namenski za realizaciju programa zaštite životne sredine.

O projektu

Sajt nsekodinar.rs pokrenut je 2017. godine kroz projekat “Pare nisu problem, para ima! – Gde se troši “ekološki dinar” u Novom Sadu?”.

Na osnovu dostupnih podataka nastalih u okviru rada lokalne samouprave – Grada Novog Sada i njegovih organa, sačinjen je sistematizovan i za građane i građanke lako razumljiv pregled načina prikupljanja i potrošnje novosadskog ekološkog dinara – prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

Projekat je finansijski podržao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a velika pomoć u prikupljanju podataka dobijena je od Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada i službi Skupštine grada.

Nakon što je 2018. godine Republika Srbija počela sa uvođenjem novog principa finansiranja zaštite životne sredine – primenom načela “korisnik plaća”, “zagađivač plaća” i načela “odgovornosti”, donet je i/ili izmenjen značajan broj zakona i podzakonskih akata koji regulišu ovu obalast.

Uz podršku Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, “Inženjeri zaštite životne sredine” su kroz projekat “NS eko-dinar u službi građana” revitalizovali program praćenja korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, ali i dopunili i unapredili sajt nsekodinar.rs.

Osim omogućavanja građanima i građankama da se putem vizuelnih prikaza i dokumenata upoznaju sa godišnjim prihodima i rashodima fonda, kreirana je i interaktivna mapa koja Novosađanima i Novosađankama daje priliku da konkretne predloge dostave Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine i na taj način iskažu svoje mišljenje o načinu na koji ovaj novac treba da bude investiran.

O nama

Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” osnovano je 2005. godine od strane inženjera, pravnika, studenata, mladih i malo starijih ljubitelja životne sredine.

Inspiraciju za nastanak osnivači su pronašli u potrebi da daju jasan i konkretan doprinos smanjenju štetnog uticaja ljudi na životnu sredinu i primenu znanja i energije za postizanje održivog razvoja u Novom Sadu, Vojvodini, Srbiji, Evropi i svetu.

Od samog formiranja, udruženje neguje partnerski odnos sa drugim zainteresovanim stranama, pojedincima, institucijama i donatorima. Profesionalan odnos prema preuzetim obavezama i efikasno upravljanje raspoloživim resursima dovelo je do prepoznavanja „Inženjera zaštite životne sredine“ kao organizacije koja svoje principe i vrednosti pretvara u konkretne aktivnosti i programe, ispunjavajući tako misiji koju je sebi postavila i dajući doprinos ostvarenju vizije društva u kojem želi da funkcioniše.

Vizija: Građanke i građani Srbije, sa dovoljno znanja i svesti o posledicama, čuvaju resurse svojih zajednica razvijajući cirkularnu ekonomiju u kojoj nema neiskorištenog otpada, utirući put zdravlja, bezbednosti i održivosti sebi i narednim generacijama.

Misija: Inženjeri zaštite životne sredine informišu, obrazuju i podstiču građanke i građane na aktivno učešće u održivom razvoju svojih zajednica kroz očuvanje prirodnih resursa, razvoj cirkularne ekonomije i očuvanje zdravlja i blagostanja svih živih bića.

 

Kontakt:

Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine”
Đorđa Rajkovića 13a
21000 Novi Sad
http://www.activity4sustainability.org/
Facebook
Twitter