NOVOSADSKI "EKOLOŠKI" DINAR

Prikaz prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada
Sredstva od naknade za zaštitu životne sredine
240.000.000,00
240.000.000,00
220.620.287,65
Deo naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknade za plastične kese
100.000,00
100.000,00
111.000,00
Deo naknade od emisije SO2NO2, praškastih materija i odloženog otpada
6.000.000,00
6.000.000,00
1.176.749,15
Neraspoređeni višak iz ranijih godina
20.000.000,00
32.370.490,30
32.370.490,30
2015. »
Planirani prihodi:
266.100.000,00 dinara
278.479.490,38 dinara
Ostvareni prihodi:
254.287.527,18 dinara
Planirani rashodi:
266.100.000,00 dinara
278.479.490,38 dinara
Izvršeni rashodi:
236.529.196,93 dinara
Planirani prihodi u 2015. 278.479.490,38
Ostvareni prihodi u 2015. 254.287.527,18
Razlika 24.191.963,20
Izvršeni rashodi u 2015. 236.529.196,93
Neutrošena sredstva u 2015. 17.758.330,25
Podsticajni, preventivni i sanacioni programi i projekti (JKP "Gradsko zelenilo" i JKP "Čistoća")
202.000.000,00
214.379.490,38
178.507.316,96
Programi i projekti praćenja stanja životne sredine (monitoring) na teritoriji Grada Novog Sada
7.000.000,00
7.000.000,00
4.536.402,00
Programi zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Grada Novog Sada
10.000.000,00
10.000.000,00
9.157.746,37
Obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine
40.000.000,00
40.000.000,00
40.000.000,00
Informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine
4.210.000,00
4.210.000,00
3.722.580,00
Troškovi realizacije programa
2.890.000,00
2.890.000,00
605.151,60
Prikaz prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada
Sredstva od naknade za zaštitu životne sredine
245.000.000,00
245.000.000,00
219.448,341,70
Deo naknade za supstancekoje oštećuju ozonski omotači naknade za plastične kese
110.000,00
110.000,00
39.180,60
Deo naknade od emisijeSO2NO2, praškastih materijai odloženog otpada
6.100.000,00
6.100.000,00
396.134,21
Prihodi iz BudžetaGrada Novog Sada
/
4.420.000,00
4.417.866,72
2016. »
Planirani prihodi:
251.210.000,00 dinara
255.630.000,00 dinara
Ostvareni prihodi:
224.301.523,23 dinara
Planirani rashodi:
251.210.000,00 dinara
255.630.000,00 dinara
Izvršeni rashodi:
219.176.275,56 dinara
Planirani prihodi u 2016. 255.630.000,00
Ostvareni prihodi u 2016. 224.301.523,23
Razlika 31.328.476,80
Izvršeni rashodi u 2016. 219.176.275,56
Neutrošena sredstva u 2016. 5.125.247,67
Podsticajni, preventivni i sanacioniprogrami i projekti (JKP "Gradskozelenilo" i JKP "Čistoća"
183.500.000,00
187.920.000,00
159.504.487,46
Programi i projekti praćenja stanja životne sredine (monitoring)na teritoriji Grada Novog Sada
7.000.000,00
7.000.000,00
4.715.032,00
Programi zaštite i razvojazaštićenih prirodnih dobarana teritoriji Grada Novog Sada
15.000.000,00
15.000.000,00
12.407.424,10
Obrazovne aktivnostii jačanje svesti o potrebizaštite životne sredine
40.000.000,00
40.000.000,00
39.450.000,00
Informisanje i objavljivanjepodataka o stanju i kvalitetuživotne sredine
4.220.000,00
4.220.000,00
2.433.524,00
Troškovirealizacijeprograma
1.490.000,00
1.490.000,00
665.808,00
Prikaz prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada
Sredstva od posebne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine
220.000.000,00
Sredstva od naknade za zagađenje životne sredine
510.000,00
Prihodi iz Budžeta Grada Novog Sada
35.220.000,00
2017. »
Planirani prihodi:
255,730.000,00 dinara
Ostvareni prihodi:
Planirani rashodi:
255.730.000,00 dinara
Izvršeni rashodi:
Planirani prihodi u 2017. 255.730.000,00
Ostvareni prihodi u 2017.
Razlika
Izvršeni rashodi u 2017.
Neutrošena sredstva u 2017.
Podsticajni, preventivni i sanacioni programi i projekti (JKP "Gradsko zelenilo" i JKP "Čistoća"
160.000.000,00
Programi i projekti praćenja stanja životne sredine (monitoring) na teritoriji Grada Novog Sada
5.000.000,00
Programi zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Grada Novog Sada
20.000.000,00
Istraživački i razvojni programi i projekti
30.000.000,00
Obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine
30.000.000,00
Informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine
8.730.000,00
Troškovi realizacije programa
2.000.000,00

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Životna sredina predstavlja skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život.

Kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima.

Prirodne vrednosti su prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet.

Sistem zaštite životne sredine objedinjuje mere, uslovi i instrumenti za: 1) održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića i 2) sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine.

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine u Republici Srbiji ostvaruju se u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i drugim posebnim zakonima.

 

Zakonom o zaštiti životne sredine (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 – dr. zakon, 72/2009 – dr. zakon, 43/2011 – odluka US i 14/2016) uređen je integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji.

Za sprovođenje obaveza u okviru ovlašćenja utvrđenih onim Zakonom odgovorni su:
– ministarstvo nadležno za poslove životne sredine (Ministarstvo zaštite životne sredine)
– pokrajinski organ nadležan za poslove životne sredine (u AP Vojvodini: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine)
– nadležni organi jedinica lokalne samouprave (u gradu Novom Sadu: Gradska uprava za zaštitu životne sredine).

Deo poslova državne uprave u oblasti zaštite životne sredine obavlja Agencija za zaštitu životne sredine, kao poseban organ u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine.

Ostali zakoni kojima se uređuju pojedinačne oblasti sistema zaštite životne sredine su: Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o biocidnim proizvodima, Zakon o hemikalijama, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskoj oružja i o njegovom uništavanju, Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine

Pored primene zakona, za regulisanje oblasti zaštite životne sredine značajni su i mnogi podzakonski akti, kao i međunarodne konvencije koje je Republika Srbija potpisala.

Neke od najvažnijih strategije u ovoj oblasti su:

  • Nacionalna strategija održivog razvoja
  • Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju
  • Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara
  • Nacionalni program zaštite životne sredine
  • Strategija za primenu konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija
  • Nacionalna strategija za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva

Pregled strateških dokumenata koje je usvojila Vlada Republike Srbije može se pronaći na internet prezentaciji Generalnog sekretarijata.

 

Republika Srbija potpisala je 29. aprila 2008. godine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Zahtev za prijem u članstvo Srbija je podnela 22. decembra 2009. godine. Status kandidata Evropski savet dodelio joj je 1. marta 2012. godine, dok je odluku da se otvore pristupni pregovori sa Srbijom doneo 28. juna 2013. Pregovori su otpočeli 21. januara 2014. godine.

Kroz pregovarački proces utvrđuju se uslovi pod kojima će država kandidat usvajati i izvršavati pravne tekovine Evropske unije, podeljene u 35 tematskih poglavlja.

Poglavlje 27 – životne sredine ocenjeno je kao jedno od najtežih jer obuhvata skoro 300 pravnih dokumenata.

Vlada Republike Srbije uspostavila je zvanični mehanizam za koordinaciju pristupanja EU – Koordinaciono telo za proces pridruživanja EU,  Savet za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Pregovarački tim za pristupanje Srbije EU i Pregovaračke grupe.

Aktivnosti Pregovaračke grupe 27 – životna sredina kao i napredak koji Srbija ostvaruje u toku pregovaračkog procesa u ovoj oblasti, mogu se pratiti na zvaničnoj internet prezentaciji.

Koalicija 27 predstavlja platformu za zajedničko učešće organizacija civilnog društva u procesu usvajanja standarda i vrednosti Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ postalo je član ove platforme u decembru 2017. godine.

Nadležnosti lokalne samouprave

Šta propisuje zakon?

Nadležnosti jedinica lokalne samouprave u oblasti životne sredine regulisane su Ustavom Republike Srbije, Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o komunalnim delatnostima i propisima iz oblasti životne sredine.

Odredbama najznačajnijeg zakona – Zakona o zaštiti životne sredine, jedinice lokalne samouprave odgovorne su za svaku aktivnost kojom se menjaju ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine u skladu sa zakonom.

Gradovi i opštine imaju obavezu da obezbeđuju integraciju zaštite i unapređenja životne sredine u sve sektorske politike sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehničkih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštite životne sredine. Takođe, ovim Zakonom jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi vršenja inspekcijskog nadzora.

U skladu na Nacionalnim programom i planovima, jedinice lokalne samouprave donose program zaštite životne sredine na svojoj teritoriji, kao i lokalne akcione i sanacione planove.

Lokalna samouprava donosi program i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa na svojoj teritoriji, a nadležni organ grada ili opštine određen je za vođene Lokalnog registra izvora zagađivanja životne sredine.

Jedna od obaveza jedinica lokalne samouprave propisana Zakonom o zaštiti životne sredine jeste i blagovremeno, potpuno i objektivno  obaveštavanje javnosti o stanju životne sredine.

U okviru svojih ovlašćenja, gradovi i opštine imaju obavezu da obezbede finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne, uz pomoć ekonomskih instrumenata (naknada) definisanih Zakonom.

Grad Novi Sad

U skladu sa odredbama Statuta Grada i Odluke o gradskim upravama, organ nadležan za zaštitu životne sredine u Novom Sadu je Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Grad Novi Sad decenijama unazad ima odgovoran odnos prema poslovima i nadležnostima u oblasti životne sredine. Nakon promena društvenog i političkog sistema 1991/1992. godine, a u skladu sa tadašnjim Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi, Novi Sad je u okviru Gradske uprave imao formiran i Sekretarija za urbanizam, stambene poslove i zaštitu životne sredine (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 3/1993). Odluka da se zaštita životne sredine izdvoji usvojena je 2003. godine, pa je u sklopu Gradske uprave formiran poseban Sekretarijat za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi 2002. godine i novog Statuta Grada (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 11/2002), za obavljanje svojih poslova i dužnosti Grad Novi Sad 2005. godine formira 14 gradskih uprava, a jedna od njih je i Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Prema važećoj Odluci o Gradskim upravama (“Sl. list Grada Novog Sada”,  br. 52/08, 55/09, 11/10, 39/10, 60/10, 69/13, 70/16 ), upravom rukovodi Načelnik. Detaljan delokrug rada i opis poslova koje obavlja Gradska uprava za zaštitu životne sredine mogu se pronaći u Informatoru o radu, kao i na zvaničnoj internet prezentaciji.

Istraživanje

“Centar za evropske politike” iz Beograda, u saradnji sa Ekološkim centrom “Stanište” iz Vršca, u oktobru 2017. godine objavio je studiju “Lokalne finansije i životna sredina: Koji su ključni problemi i moguća rešenja”.

Istraživanje je imalo za cilj da utvrdi postojeće stanje u oblasti finansiranja životne sredine na lokalnom nivou i da preporuke za njegovo unapređenje. Studija je  obuhvatila 145 jedinica lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije.

Rezultati su pokazali da većina lokalnih samouprava preko fondova za zaštitu životne sredine troši manje sredstava nego što kroz namenske naknade prihoduje. Takođe, sve je manje opština i gradova koji izrađuju program korišćenja ovih sredstava.

Kod velikog broja lokalnih samouprava može se uočiti finansiranje iz sredstava budžetskog fonda značajnog broja aktivnosti koje ne pripadaju zaštiti životne sredine ili je njihova pripadnost ovoj oblasti upitna.

 

 

Šta je budžetski fond?

Zakon o budžetskom sistemu

Šta su javni prihodi?

Budžetski sistem u Republici Srbiji uređen je Zakonom o budžetskom sistemu, a čine ga: budžet Republike Srbije, budžeti lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Budžet predstavlja sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka

Odluku o budžetu lokalne samouprave donosi skupština opštine ili grada. Za njegovo izvršenje, nadležni organ lokalne vlasti odgovoran je skupštini lokalne samouprave.

Zakon o bužetskom sistemu definiše da su javni prihodi svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

U javne prihode spadaju: porezi; doprinosi za obavezno socijalno osiburanje; neporeski prihodi – takse, naknade, kazne, prihodi nastali upotrebnom javnih sredstava, samodoprinos, donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije.  Primanja države su: primanja od prodaje nefinansijske imovine, primanja od zaduživanja i primanja od prodaje finansijske imovine.

Javni prihodi i primanja uvode se zakonom, odnosno odlukom skupštine lokalne vlasti u skladu sa zakonom.

Za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, budžetu jedinice lokalne samouprave pripadaju sledeći javni prihodi i primanja: porezi u delu uvrđenom zakonom (porez na dohodak građana, porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon, porez na prenos apsolutnih prava i drugi porezi); takse (lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa); naknade u skladu sa zakonom; samodoprinos; donacije i transferi; prihodi nastali upotrebom javnih sredstava i druga primanja.

Kako se puni Budžet Grada Novog Sada

Podaci preuzeti iz Odluke o budžetu Grada Novog Sada za 2017. godinu (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 80/2016)

 

sopstveni prihodi budžetskih korisnika
142 miliona
(0,62%)
ostali prihodi
920 miliona dinara
(3,99%)
donacije i pomoć od
međunarodnih organizacija
67 miliona dinara
(0,29%)
primanja od zaduživanja i
prodaje finansijske imovine
430 miliona dinara
(1,87%)
primanja od prodaje
nefinansijske imovine
1.515 miliona dinara
(6,58%)
transferi od drugih nivoa vlasti
1.728 miliona dinara
(7,50%)
prihodi od poreza
12.038 miliona dinara
(52,27%)
neporeski prihodi
3.928 miliona dinara
(17,05%)
preneta sredstva iz ranijih godina
2.264 miliona dinara
(9,83%)
BUDŽET GRADA NOVOG
SADA U 2017. GODINI
23.032 MILIONA DINARA
(23.032.284.335,14)

Budžetski fond za zaštitu životne sredine

 

Sredstva za finansiranje zaštite životne sredine u Republici Srbiji obezbeđuju se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, sredstava drugih država, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova, donacija, poklona, priloga, pomoći i drugo.

Zakon o zaštiti životne sredine donet 2004. godine prvi put je uveo ekonomske instrumente zaštite životne sredine – fondove, kao i republičke i lokalne naknade za zagađenje životne sredine. Obaveza uspostavljanja posebnih fondova preko kojih bi se koristila sredstava prikupljena od naknada za zaštitu životne sredine, uvedena je izmenama zakona 2009. godine.

Budžetski fond predstavlja evidencioni račun u okviru glavne knjige trezora, koji se otvara po odluci Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, kako bi se pojedini budžetski prihodi i rashodi i izdaci vodili odvojeno, radi ostvarivanja cilja koji je predviđen posebnim republičkim, odnosno lokalnim propisom ili međunarodnim sporazumom. Budžetskim fondom upravlja nadležno ministarstvo, odnosno nadležni lokalni organ uprave.

Trenutno, u Republici Srbiji postoje tri fonda kao instrumenta finansiranja zaštite životne sredine: 1. Zeleni fond Republike Srbije, 2. Pokrajinski budžetski fond za zaštitu životne sredine i 3. Budžetski fondovi za zaštitu životne sredine lokalnih samouprava.

Sredstva se u ove fondove prikupljanu na osnovu ukupno 9 naknada: isključivo prihodi budžeta Republike Srbije su Naknada za stavljanje u promet zaštićenih divljih biljnih i životinjskih vrsta, Naknada za kompenzacijske mere, Naknada za stavljanje ambalaže u promet i Naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada; zavisno od teritorije na kojoj se prikuplja Naknada za korišćenje ribarskih područja prihod je budžeta Republike ili budžeta Autonomne Pokrajine); dva naknade 60% su prihod Republike a 40 % prihod budžeta jedinica lokalne samouprave – Naknada za supstanke koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese i Naknada od SO2, NO2, praškastih materija i odloženog otpada;  isključivo prihod jedinica lokalne samouprave je Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Korišćenje sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine vrši se na osnovu godišnjeg programa koji donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva. Izveštaj o korišćenju sredstava budžetskog fonda, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave dužne su da dostave Ministarstvu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Budžetski fond za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada

 

U skladu sa tada važećim Zakonom o zaštiti prirode, Grad Novi Sad je prvi “Ekološki fond” uveo 28. decembra 1995. godine usvajanjem Odluku o obezbeđivanju sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 14/1995).

Radi stvaranja materijalnih uslova za ostvarivanje prava i dužnosti Grada u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, odlučeno je da se posebna sredstva prikupljaju naplatom propisanog iznosa od vlasnika i korisnika stambenog i poslovnog prostora, dela komunalnih taksi, naplaćenih mandatnih i prekršajnih kazni i drugih prihoda. Sredstva su uplaćivana na poseban podračun Javnog preduzeća “Zavod za izgradnju grada”, a trošila su se na osnovu srednjoročnog i godišnjeg programa.

Izmenama Odluke donetim 1998. godine, sredstva “Ekološkog fonda” uplaćivana su na podračun Javnog komunalnog preduzeća “Gradsko zelenilo”, a na osnovu izmena donetih 1999. godine otvara se poseban uplatni račun budžeta Grada pod nazivom Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Godine 2001. Skupština Grada Novog Sada usvaja novu Odluku o obezbeđivanju sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine, i njom je precizirano da se sredstva prikupljaju na poseban uplatni račun, odnosno da se iznosi od naplate komunalnih taksi, kao prihodi budžeta, prenose na poseban račun za finansiranje zaštite i unapređenja životne sredine.

Nakon što je 2004. godine Zakonom o zaštiti životne sredine omogućeno uvođenje lokalne naknade i otvaranje fondova, Novi Sad 2005. godine usvaja Odluku o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada (“Sl. list Grada Novog Sada” broj 27/2005). Sredstva Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine koristila su se namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine na osnovu utvrđenog Programa koji je za svaku kalendarsku godinu donosio Gradonačelnik. Za realizaciju Programa, nadzor i podnošenje Izveštaja Gradonačelniku i Skupštini Grada bila je zadužena Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Trenutno važeća Odluka o posebnoj naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada doneta je 28. marta 2014. godine. Odlukom o obeznicima, visini, rokovima i načinu plaćanja posebne naknade, definisano je da naknadu plaćaju imaoci prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupci ako se neporetnost korisni po osnovu prava zakupa.  Takođe, Odlukom je određeno da fizička lica naknadu plaćaju preko objedinjene naplate stambeno-komunalnih usluga, dok naplatu naknade za pravna lica obavlja Gradska poreska uprava.

O projektu

Projekat “Pare nisu problem, para ima! – Gde se troši “ekološki” dinar u Novom Sadu?” finansiran je kroz program Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)  “Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti”, čiji je cilj uvođenje celovite politike otvorenih podataka u Srbiji, kao i izgradnja ekosistema koji osim državnih institucija uključuje i civilno društvo, medije, privredu, nauku, itd.

Deset lokalnih samouprava u Republici Srbiji je u prethodnom periodu pilotiralo novu aplikaciju za unos informatora o radu, koja omogućava jednostavan i sveobuhvatan unos celokupnog informatora na jedinstvenu platformu, pri tome čineći sve unete podatke otvorenim i mašinski čitljivim. Istovremeno,  lokalne organizacije civilnog društva obučene su za upotrebu otvorenih podataka i mapiranje lokalnih problemskih pitanja, čije rešavanje u celosti ili delimično zahteva rad sa otvorenim podacima iz informatora o radu lokalne samouprave.

Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” je kroz projekat “Pare nisu problem, para ima! – Gde se troši “ekološki dinar” u Novom Sadu?” na osnovu dostupnih podataka nastalih u okviru rada lokalne samouprave – Grada Novog Sada i njegovih organa sačinilo sistematizovan i za građane i građanke lako razumljiv pregled načina prikupljanja i potrošnje “novosadskog ekološkog dinara” – prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

U relizaciji projekta velika pomoć dobijena je od Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada i službi Skupštine grada.

O nama

Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” osnovano je 2005. godine od strane inženjera, pravnika, studenata, mladih i malo starijih ljubitelja životne sredine.

Inspiraciju za nastanak osnivači su pronašli u potrebi da daju jasan i konkretan doprinos smanjenju štetnog uticaja ljudi na životnu sredinu i primenu znanja i energije za postizanje održivog razvoja u Novom Sadu, Vojvodini, Srbiji, Evropi i svetu.

Od samog formiranja, udruženje neguje partnerski odnos sa drugim zainteresovanim stranama, pojedincima, institucijama i donatorima. Profesionalan odnos prema preuzetim obavezama i efikasno upravljanje raspoloživim resursima dovelo je do prepoznavanja „Inženjera zaštite životne sredine“ kao organizacije koja svoje principe i vrednosti pretvara u konkretne aktivnosti i programe, ispunjavajući tako misiji koju je sebi postavila i dajući doprinos ostvarenju vizije društva u kojem želi da funkcioniše.

Vizija: Građanke i građani Srbije, sa dovoljno znanja i svesti o posledicama, čuvaju resurse svojih zajednica razvijajući cirkularnu ekonomiju u kojoj nema neiskorištenog otpada, utirući put zdravlja, bezbednosti i održivosti sebi i narednim generacijama.

Misija: Inženjeri zaštite životne sredine informišu, obrazuju i podstiču građanke i građane na aktivno učešće u održivom razvoju svojih zajednica kroz očuvanje prirodnih resursa, razvoj cirkularne ekonomije i očuvanje zdravlja i blagostanja svih živih bića.

 

Kontakt:

Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine”
Đorđa Rajkovića 13a
21000 Novi Sad
http://www.activity4sustainability.org/
Facebook
Twitter